Najznačajnija preokupacija roditelja, prvenstveno majke, od početne interakcije sa bebom, jeste da li je beba dovoljno sita. Poremećaj hranjenja je česta pojava, koja se javlja čak kod 25 do 30% zdrave dece.
Tempo života diktira mogućnosti roditelja, kada je ishrana dece u pitanju. Sve više je problema u ishrani a istraživanja rađena u Francuskoj i Americi govore da nivo znanja o principima zdrave ishrane ne utiče na smanjenje posledica nepravilne ishrane. Broj gojazne dece i odraslih je sve veći, a gojaznost (lat. obesitas) se definiše kao hronična bolest, koja se ispoljava prekomernim na kupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Epidemija ovog oboljenja je širom sveta u stalnom porastu, dok je najveće povećanje broja gojaznih zabeleženo u SAD, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije, dostižući praktično epidemijske razmere, a u novije vreme i u detinjstvu. Pored gojaznosti postoje brojni drugi problem koji se javljaju tokom kasnijeg životnog perioda, a posledica su odnosa koji se formiraju u odnosu na hranu tokom najranijeg detinjstva.
Delovanjem na dečija iskustva utičemo na podizanje svesti o važnosti svakog zalogaja u periodu ranog detinjstva koje predstastavlja kritični period za stvaranje pozitivnog odnosa deteta prema hrani. Zadatak nas odraslih, učesnika sistema vaspitanja i obrazovanja, brige o deci, i roditelja jeste omogućavanje uslova za stvaranje zdravih osnova, jer od toga šta nam deca danas jedu zavisi kakve će izbore praviti u budućnosti!!!
Zašto delovati preko predškolskih ustanova?
Obuhvat dece od 1 do 6.5 godina, sistemom predškolskog vaspitanja i obrazovanja je sve veći sa tendencijom stalnog porasta, s obzirom na ciljeve koji podrazumevaju dostupnost vrtića za svako dete u Srbiji bez obzira na ograničavajuće okolnosti. Broj obuhvaćene dece koja borave u državnim vrtićima je oko 58.000. Od 2016. godine, od kad je grad Beograd počeo da subvencioniše privatne vrtiće, u pokušaju da se smanji broj dece na listama čekanja, povećan je broj privatnih predškolskih ustanova, pa i vrtića. Obuhvat dece koja borave u privatnim vrtićima je znatno porastao i po podacima Zavoda za statistiku iz 2018. godine u njima boravi preko 15.500 dece. Danas znamo da u beogradskim opštinama ima 353 privatne predškolske ustanove, u kojima boravi preko 18.500 dece.
Po Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon i 10/2019), u okviru predškolskog programa ostvaruju se redovni programi vaspitno-obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju a jedan od najčešćih oblika trajanja je celodnevni boravak u trajanju – od 9 do 12 sati dnevno;
Predškolska ustanova pored delatnosti vaspitanja i obrazovanja, obavlja i delatnost kojom se obezbeđuju ishrana, nega, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta, u skladu sa zakonom. Kada uzmemo u obzir broj obuhvaćene dece, vreme koje dete na dnevnom nivou provede u vrtiću, jasno je da je system vaspitanja i obrazovanja jedan od ključnih u obezbeđivanju zdrave platform za razvoj deteta.
Potreba da se bavimo ishranom dece tokom boravka u vrtiću prvenstveno nastaje kao posledica interesovanja roditelja, njihove preokupacije, kao što smo na samom početku rekli… i najčešće postavljenih pitanja upravo na temu ishrane. Kroz razgovore sa preko 200 roditelja, o problemima i potrebama vezanim za ishranu dece, stečeno je značajno iskustvo i uvidi o potrebama dece i očekivanjima roditelja, kada je ishrana dece u predškolskim ustanovama u pitanju. Tako su i nastali radovi na temu: „Hrana u funkciji zadovoljavanja fizioloških i psiholoških potreba dece“, „Ishrana i boravak dece sa nutritivnim alergijama u vrtiću“, koji su prezentovani na stručnim skupovima i objavljeni.
Projekat Organizovane ishrane dece je osmišljen kao podrška privatnom sektoru predškolskog vaspitanja i obrazovanja, roditeljima, a najviše deci koja pohađaju predškolske ustanove.
U samom osmišljavanju načina na koji je moguće podići opšti kvalitet ishrane dece, oslanjali smo se na višegodišnje radno iskustvo u predškolstvu i učešću u timovima koji su se bavili organizacijom ishrane, na senzitivnost za uviđanje potreba dece, a uvažavajući očekivanja roditelja.
Osmislili smo način da pružimo podršku privatnom sektoru kroz mogućnost kompletne organizacije ishrane, koja podrazumeva: nabavku namirnica, pripremu obroka, distribuciju u visokokvalitetnim rostfrajnim posudama, raspodelu, serviranje krajnjem korisniku – detetu. Lica koja su zadužena za poslove pripreme obroka su osobe sa velikim iskustvom u organizaciji i realizaciji kolektivne ishrane dece. Obezbeđivanjem lica zaduženih za poslove serviranja hrane, preuzimamo kompletu odgovornost i zaduženja vezana za:
- Obavezne zdravstvene preglede lica zaduženih za poslove ishrane,
- Organizovanje i obezbeđivanje programa obuke za sticanje osnovnih znanja o ličnoj higijeni i merama zaštite od zaraznih bolesti, načinu njegovog sprovođenja za zaposlene na poslovima ishrane.
- Kontrola i nadzor nad radom zaposlenih na poslovima serviranja hrane.
- Saradnja sa zdravstvenim institucijama.
- Obuke za sticanje znanja o normativima ishrane dece.
Asortiman jela je pažljivo planiran i sastavljan od strane stručnjaka, kako bi bile ispoštovane sve zakonske regulative koje regulišu oblast ishrane dece, a recepture pripremane uvažavajući sve preferencije dece, oslanjajući se na višegodišnje iskustvo.
Izlazimo iz okvira uobičajenih jela i stvaramo i mogućnost poštovanja tradicije obeležavanja dečijih rođendana, koja je trenutno Pravilnikom koji reguliše ishranu dece u predškolskim ustanovama zabranjena, kroz zabranu unosa namirnica. Osmislili smo tzv. „Rođendanske menije“, koji su potpuno zdravstveno bezbedni, bez rizika od unosa nekontrolisanih namirnica, normativno usklađeni sa preporukama stručnih lica, a dekorativno vrlo privlačni za decu i prigodni prilici koja se obeležava.
Cilj nam je da obezbedimo podlogu za pravilan rast i razvoj, kroz na prvom mestu zdrave obroke, razvijanje zdravih navika iz oblasti ishrane, podizanja svesti o važnosti obezbeđivanja adekvatnog unosa nutrijenata tokom boravka u vrtiću, a sve to na jedan zdravstveno bezbedan način i ne manje važno za napomenuti maksimalno rasterećujući za sve učesnike privatnog sektora, sistema za vaspitanje i obrazovanje.
Rukovodeći se odredbama Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u poredškolskoj ustanovi „Sl glasnik RS“, broj 39 od 25. Maja 2018., koji predviđa da se u vrtiću unese 75%, od ukupne količine dnevnog unosa namirnica, što zaista govori o važnosti odabira načina realizacije ishrane.
Opšti cilj nam je da na ovaj način utičemo na podizanje nivoa kvaliteta ishrane dece u Srbiji, a da za posledicu omogućimo deci razvoj punih razvojnih kapaciteta. Kao učesnika sistema obrazovanja, vaspitanja, sistema zdravstvene zaštite i drugih važnih subjekata, imamo zakonsku i moralnu obavezu obezbeđivanja optimalnih uslova za razvoj.
Zdrava ishrana i formiranje navika koje vode zdravim stilovima života, danas je izazov, a put koji jedno dete mora da pređe da bi savladalo i naučilo principe pravilne ishrane jednako je mukotrpan i avanturistički, koliko i zabavan. I za kraj, posmatramo decu, osluškujemo, obezbeđujemo zdravu bazu u kojoj se osećaju sigurno, bezbedno – puštamo ih da rastu!
Nosilac projekta
Zorica Cmolić
